Crnogorski građani za sada ne osjećaju posljedice globalne energetske krize zato što ih svojim sredstvima amortizuju državne energetske kompanije, rekli su predstavnici tih kompanija na panelu ,,Crna Gora i energetska kriza – izazovi i mogućnosti“, Panel je u okviru nedjelje klimatske diplomatije organizovala Evropska kuća. Koliko će amortizacija posljedica energetske krize koštati državne kompanije i do kada će to moći da traje niko nije mogao da precizira.
Ono što je bilo jasno i prije krize sada je postalo još jasnije, kazao je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Gojko Joksimović. Neophodno je kaže Joksimović, graditi nove izvore električne energije.
“Treba vrlo intenzivno investirati, na prvom mjestu u obnovljive izvore energije. Ukoliko je moguće te energetske objekte treba da grade državne energetske kompanije državnim novcem ili kreditom. Treba izbjeći koncesione aranžmane.” poručio je profesor Gojko Joksimović.
Koordinator za ekonomsko-finansijske analize Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Vasilije Savović je istakao da nije dovoljno ulagati samo u obnovljive izvore na bazi vjetra i sunca.
“To ne rješava naše probleme kao zajednice, jer se radi o jako promjenljivim izvorima energije, koje je teško bilansirati.” istakao je Savović i naglasio da neprekidno raste potrošnja domaćinstava.
“Trenutno smo u tržišno apsurdnoj situaciji kad nastojimo uvjeriti građane da ne povećavaju potrošnju električne energije da ne bi dodatno opterećivali sistem, ali je to nemoguće kad je to najjeftiniji emergent” upozorio je Savović.
Rukovodilac sektora za ICT i razvoj Crnogorskog distributivnog Sistema (CEDIS) Goran Kovačević naveo je da se energetska kriza prelila i na tu kompaniju, koja je u obavezi da nabavlja struju na tržištu za pokrivanje gubitaka na mreži.
“Kada je došlo do poremećaja na tržištu električne energije ti iznosi su višestruko se uvećali u odnosu na ono što je Regulatorna agencija za energetiku odobrila CEDIS-u. Ono što CEDIS može da uradi u pogledu obaveza koje ima je da sanira gubitke na mreži i da na taj način pokuša da ublaži težak finansijski pritisak koji kompaniju prati u ovom periodu.” kazao je Kovačević.
Portparolka EPCG Solar gradnje Iva Čukić-Šoškić saopštila je da projekat Solari 3000 plus i Solari 500 plus imaju za cilj da se ugrade solarne elektrane od ukupne vrijednosti od 30 megavata (MW) instalisane snage.
“Do sada je ugrađeno skoro pet megavata, ali smo od kraja juna do septembra ugradili svega jedan megavat zbog administrativnih poteškoća. Sada to ide mnogo brže.” rekla je Čukić-Šoškić i dodala da je na terenu svakodnevno 300 od 500 zaposlenih montera u toj firmi.
Projekti koji se trenutno realizuju obuhvataju postavljanje tri hiljade fotonaponskih sistema na krovovima individualnih stambenih objekata, odnosno 500 sistema na pogonima male privrede te javnih ustanova i preduzeća.
Čukić-Šoškić je najavila za kraj godine početak projekta Solari 5000 plus, a na jesen naredne godine 10000 plus.