Građanima se moraju ponuditi bolje alternative da bi i sami uvidjeli prednosti održivih vidova saobraćaja kao što su biciklizam i javni prevoz, rečeno je na panelu „Bolji saobraćaj – bolji grad“, održanom u EU info centru u okviru evropske nedjelje mobilnosti.
Lazarela Kalezić, iz Sekretarijata za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine, Glavnog grada kazala je da Podgorica upravo u cilju održivog saobraćaja sprovodi projekat zajedno sa ostalim glavnim gradovima jugoistočne evrope.
Ona je kazala da još uvijek postoji ozbiljni izazovi u oblasti javnog prevoza.
„Pitanje gradskog saobraćaja nije dovoljno dobro riješeno, nije adekvatno i na tome moramo konstantno da radimo kako bi građanima pružili pravi izbor. Ako već od njih tražimo da se odreknu svojih automobila, onda im moramo dati dobre alternative, a trenutno situacija u gradskom sobraćaju nije na nivou jednog modernog grada,“ kazala je Kalezić.
On je podsjetila da za sistem održivog transporta, koji ne zagađuje i koji je efikasan, su potrebna ogromna ulaganja, posebno za grad kao što je Podgorica. Ipak, Kalezić ističe, da je vrlo važno da krenemo sa time a da su izrada akcionog plana za održivi transport i kroz edukativne kampanje kao što je ova, pravi način da se zajednički krene u tu priču.
Stanje u saobraćaju je podacima potkrijepio predstavnik NVO biciklo.me, Stefan Bulatović, čije je organizacija nedavno sprovela ekstenzivnu anketu o saobraćajnim navikama u glavnom gradu. Bulatović kaže da građani Podgorice najčešće lični automobil, i to preko polovine, sledeći je taksi, pa tek onda gradski prevoz i biciklo. Istovremeno više od polovine građana prelazi dnevnu distancu manju od 5 kilometara u jednom pravcu, što je idealno za bicikliste. Istraživanje je takođe pokazalo da su za građane najveći saobraćajni problemi: nepoštovanje propisa, gužve i loš javni prevoz.
Bulatović je govorio da se treba raditi u pravcu zatvaranja gradskog centra za automobile i smanjivanja parkinga u samom centru, posebno na lokacijama gdje je lako stići pješke.
„Moramo natjerati građane da pređu na održive vidove transporta, ali oni to neće uraditi ukoliko vi nešto ne uradite. Ukoliko vi ne učinite automobile manje primamljivim, oni neće prestati da ih voze,“ poručio je Bulatović gradskim vlastima.
Dijana Vučinić iz APSS-DVARP-a kazala je da edukacijom može da se značajno utiče na rješavanje problema u prostoru, što oni konstantno rade okupljajući studente u
Ove godine, u APSS-u su prepoznali ogroman problem održivosti saobraćaja u Boki Kotorskoj i na osnovu istraživanja akrikulisali tri teme: pješački prelaz ispred starog grada u Kotoru (saobraćajne gužve), nedostatak pješačkog i biciklističkog saobraćaja duž obale u Boki i mobilnost na vodi, tj. njena nedovoljna iskorištenost.
„Recimo razmaci između naselja u Boki su mali i vi bi mogli hodati da ima ikakave infrastrukture, ali tamo postoji samo infrastruktura za automobile. Takođe, meni je nejasno da neko ko ima hotel u Kotoru dovodi goste sa tivatskog aerodroma automobilom za preko sat vremena, kada bi mogao vodom za oko dvadeset minuta,“ kazala je Vučinić.
Predstavnica UNDP-a, Radica Zeković, govorila je ne samo o saobraćaju već i o efektima koji održivi saobraćaj ima na smanjenje količine CO2, što je jedan od prioriteta ove međunarodne organizacije. Ona je kazala da UNDP pokušava da podigne svijest građana o tome koliko je bitno da smanje lični karbonski otisak.
„UNDP je u tom cilju razvijao niskokarbonski turizam. Izgradli preko 70 km pjesackih i biciklističkih staza u Herceg Novom, na Luštici, u Podgorici. Podržavamo uvođenje saobraćaja na električni pogon, pa smo finansirali električne turističke voziće na Cetinju i u Ulcinju. Imamo projekte i sa brodovima koji idu sa solarni pogon, a koji bi trebalo da rastrete saobraćaj u Boki, “ kazala je Zeković.