Odbor za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbjednost hrane održao je debatu sa gospodinom Fransom Timmermansom, izvršnim potpredsjednikom Komisije, o jačanju evropskih klimatskih ambicija do 2030. godine.
Komesar Timmermans je predstavio plan Komisije za smanjenje emisije gasova staklene bašte u EU za najmanje 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, kako je najavila predsednica Komisije Ursula von der Lejen 17. septembra u govoru o stanju Unije.
Trenutno emisije štetnih gasova ne opadaju dovoljno brzo, rekao je gospodin Timmermans, ali je podvukao da je dostizanje karbonske neutralnosti izvodljivo i korisno za EU. Pozvao je Parlament da potvrdi predloženi cilj od 55% do 2030. godine kao novi nacionalno utvrđeni doprinos EU prema Pariškom sporazumu i da ga podnese UNFCCC-u do kraja ove godine.
Predsjedavajući Pascal Canfin (Renev, FR) podsetio je poslanike da će Plenarno zasjedanje glasati o izvještaju Odbora za životnu sredinu o klimatskom zakonu EU, koji poziva na smanjenje emisije od 60% do 2030. godine.
Nekoliko poslanika u Evropskom parlamentu izrazilo je zabrinutost da je novi cilj za 2030. koji je predložila Komisija neto cilj, čineći ga manje ambicioznim, jer bi stvarna smanjenja bila manja jer bi se emisije uklonjene kroz prirodnu preradu ugljenika takođe ubrajale u postizanje cilja. Gospodin Timmermans je odbranio neto cilj do 2030. godine, rekavši da je prirodna prerada ugljenika potrebna da bi se postigla neutralnost ugljenika i da je to u potpunosti u skladu sa međunarodnim obavezama.
Poslanici EP takođe su ispitivali gospodina Timmermansa o vjerovatnoći da će druge zemlje koje nisu članice EU slijediti primer EU i povećati svoje klimatske ambicije. Gospodin Timmermans je odgovorio da klimatske akcije moramo učiniti „trkom ka vrhu“, obavjestivši poslanike da u mnogim zemljama postoje ili su u planu zanimljive inicijative za povećanje ambicija.
Gospodin Timmermans je konačno obavjestio poslanike da će Komisija do juna 2021. izraditi predloge za reviziju ključnog zakonodavstva EU, poput EU sistema za trgovanje emisijama, politike energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i jačanja standarda CO2 za drumska vozila kako bi EU mogla da postigne više nego ambiciozan cilj.
U martu 2020. godine, Komisija je predložila klimatski zakon EU kojim bi se stvorio zakonski zahtjev da EU postane klimatski neutralna do 2050. Godine, kao dio evropskog zelenog sporazuma. Ovo slijedi nakon odluke Evropskog savjeta iz decembra 2019. godine o prihvatanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Komisija je 17. septembra izmijenila svoj predlog da bi se uključio novi cilj smanjenja emisija do 2030. godine.
Parlament je odigrao važnu ulogu u zalaganju za ambicioznije zakonodavstvo EU o klimi i proglasio je klimatsku vanrednu situaciju 29. novembra 2019.