Podgorica, 16. novembar – Profesor komparativne politike sa Univerziteta Notingem, Fernando Kasal Bertoa, održao je predavanje pod nazivom “Kriza predstavničke demokratije i uspon anti-sistemskih partija” na Fakultetu političkih nauka u Podgorici.
Kasal Bertoa je govorio o porastu populističkih pokreta širom Evrope koristeći primjere Francuske, Austrije, Njemačke i drugih zemalja. On je rekao da su 2016. i 2017. bilie loše u tom pogledu i da su demokratija pred ozbiljnim izazovom.
On je zatim objasnio situaciju sa tradicionalnim političkim partijama kroz niz trendova i podataka. Već godinama se poverenje u partije smanjuje. Prema istaživanju TP-a, političke partije se smatraju najkorumpiranijim institucijama u 51 zemlji.
“Ljudi u većem broju vjeruju da Marsu postoji život nego što veruju političkim partijama. To je problematično”, rekao je Bertoa.
Takođe je ukazao na opadajući nivo članstva u partijama u svakoj pojedinačnoj evropskoj zemlji. Rekao je da se ljudi više ne identifikuju sa strankama, da se ne osećaju zastupljeni, ne osećaju da su im partije bliske. Zbog toga, podaci pokazuju, ljudi ne glasaju i broj birača opada.
Kada glasaju, ljudi će vjerovatnije promijeniti svoju partiju. Nastaje sve više i više partija, što otežava formiranje vlade pa tako pregovori o koalicionim vladama sada traju i do godnu dana ili više.
Ali to nije najgora vijest, objašnjava Casal Bertoa, većina novih stranaka za koje glasaju ljudi su populističke, ekstremističke i antisistemske stranke koje žele da se otarase demokratije i liberalnog sistema. Došlo do porasta zu svakom evropskom regionu u glasanju za ove stranke, posebno od 2008. godine.
Većina naučnika smatra da je podrška ovim partijama izazov za demokratiju, a istraživanja pokazuju da veći nivo uspjeha antisistemskih stranaka, znači niži stepen demokratije.
Kasal Bertoa je naveo nekoliko najpopularnijih razloga koje akademici nude kao objašnjenja, kao što su ekonomija, faktor poravnanja, društvene promjene i ekonomska kriza.
On tvrdi da podaci pokazuju da ekonomija nije glavno pitanje i da je fragmentacija i volatilnost važna. Bertoa objašnjava da je nivo institucionalizacije političkih stranaka opao. Sa druge strane, u gotovo svim zemljama, institucionalizacija partijskog sistema dovela je do opstanka demokratije. Stoga, zaključuje, političke stranke i njihova institucionalizacija su važne za demokratije.
Predlaže “promenu ishrane” za strane koje će riješiti trenutnu krizu. Bertoa veruje da se tradicionalne stranke moraju transformisati, postati više institucionalizovane, transparentnije. Stranke moraju pokazati biračima da su pouzdane, povratiti povjerenje javnosti, i naučiti se kompromisu.
“Potrebne su nam stranke koje imaju dugoročne planove, koje ne razmišljaju samo o narednim izborima”, tvrdi Kasal Bertoa.
On je takođe zaključio da populističke stranke nisu bolest, već samo simptom bolesti tradicionalnih partija.
“Populizam može biti od koristi demokratiji jer može pružiti priliku tradicionalnim partijama da reaguju i promijene se, prije nego što bude prekasno”, rekao je Casal Bertoa.
Događaj je bio dio serije predavanja organizovanih od strane EU Info Centra u kojem profesori sa univerziteta u Evropskoj uniji gostuju na crnogorskim univerzitetima.
