Bobra za ženska prava u Crnoj Gori počela je 1919. godine, kada su se Crnogorke pridružile talasu osnažene ljevice, radničkog pokreta i Internacionale, inspirisane hrabrošću Klare Cetkin i Roze Luksemburg. Sto jednu godinu kasnije, borba za prava žena u Crnoj Gori i dalje traje. One se u patrijahalnom društvu trude da izvojevaju jednak tretman i ravnopravnost, suprostavaljajući se nasilju i rodno zasnovanoj diskriminaciji u različitim društvenim sferama.
Jedan od stubova te borbe je i obrazovanje, koje mladim ženama i muškarcima može i treba pomoći da nauče kako da društveno promišljaju i razumiju važnost poštovanja ljudskih prava, među kojima ženska prava čine važan i neizostavan dio.
Zato su Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori, EU info centar i Centar za ženska prava odlučilil da povodom Dana žena organizuju radionice o ženskom aktivizmu u srednjim školama. Cilj je da se srednjoškolkama, ali i njihovim drugovima, ukaže na promjene koje su žene vremenom izborile za sebe, ali i da se mladi osnaže da budu aktivni učesnici društva, tako što će se boriti za vrijednosti do kojih im je stalo.
Prva takva radionca održana je u utorak 3. marta u podgoričkoj gimnaziji „Slobodan Škeroivć“. Sa učenicama i učenicima četvrtog razreda razgovarale su Maja Raičević iz Centra za ženska prava i omladinska aktivistkinja Iva Malešević iz studenskog radija „Krš“.
Maja je govorila o svojim počecima u aktivizmu, a koji su krenulil upravo u gimnaziji. Mladima je objasnila zbog čega je važno da se bave aktivizmom, bez obzira na to koja tema je u pitanju.
„Aktivizam je važan da bi mijenjali društvo oko sebe, ali nam on isto daje mogućnost da iskažemo ono što nas muči ili da ukažemo na probleme koji su nam važni. To je posebno značajno za mlade i za žene, koji često nemaju kanale da se izraze. Kroz aktivizam zapravo možemo da mijenjamo ono što smatramo važnim i da, uslovno rečeno, učinimo nešto za sebe, za svoje želje, potrebe i interesovanja“, poručila im je Maja.
Iva Malešević je aktivizmom počela da se bavi na fakultetu. Nezadovoljna stanjem, zajedno sa kolegama pokrenula je proteste. Jedan od rezultata njene borbe je i studenski radio „Krš“, zahvaljujući kojem su crnogorske studetkinje i studenti dobili kanal da se izraze.
„Za mene je ženski aktivizam pitanje prava djevojaka i žena da izaberu svoj život, svoju budućnost – karijere, porodice, ono što žele da postanu. A sam aktivizam podrazumijevaju mogućnost da iskažemo odgovornost prema društvu i zajednici u kojoj živimo, da promijenimo ono što želimo i podržimo ljude kojima je to potrebno“, kazala je Iva tokom radionice u podgoričkoj gimnaziji.
Nakon radionice, svoje utiske je podijelila maturantkinja Anja Đoković.
„Smatram da su ovakva predavanja korisna i da treba da se potenciraju. Upravo zahvaljujući ženskom aktivizmu, ja danas živim u vremenu kada mogu da kažem šta mislim, a da me niko ne osuđuje i na to sam jako ponosna“, kaže Anja.
Nakon podgoričke gimnazije, radionica je istog dana održana u Srenjoj mješovitoj školi u Golubovcima. Naredne dvije radionice o ženskom aktivizmu planirane su 10. marta u srednjim školama u Kolašinu i Mojkovcu. Pored Maje, o aktivizmu će tada govoriti i Nikoleta Pavićević, koja je postala aktivna tokom akcije pokušaja spašavanja čempresa u Baru. Peta radionica planirana je dan kasnije u srednjoj školi u Ulcinju, kada će se Maji pridružiti ekološka aktivistkinja Anđela Đurašković.
Maja Raičević je kao iskaknuta aktivistkinja dio kampanje „Evropljani/ke koje čine razliku“, koju Evropska Komisija organizuje drugu godinu za redom, kako bi zemljama članicama približila ljude sa Zapadnog Balkana. Pogledajte video o Maji.
